Dijagnoza raka dojke
Dijagnoza raka dojke postavlja se tako što se odstrani deo tumora (biopsija) ili ceo tumor i, nakon odgovarajuċe obrade tkiva, posmatra pod mikroskopom (patohistološki pregled). Pre nego što se odluči o definitivnoj terapiji potrebno je odrediti stadijum bolesti. To se postiže fizikalnim pregledom i dijagnostičkim procedurama koje veċinom uključuju mamografiju, radiografiju pluċa, radiografiju ili scintigrafiju kostiju, UZ ili CT pregled abdomena, krvnu sliku i biohemijske analize.
Stadijum bolesti se određuje na osnovu toga kolika je veličina tumora u dojci i koliko se tumor proširio u regionalne limfadne čvorove i/ili udaljene organe. Postoje 4 stadijuma bolesti: stadijum 1 i 2, kada postoji samo tumor u dojci koji se nije proširio u reginalne limfne čvorove ili je zahvatio mali broj limfnih čvorova koji mogu da se odstrane. Stadijum 3 predstavlja tzv. lokalno uznapredovali rak dojke, kada je tumor ograničen na dojku i regionalne limfne čvorove, ali su najčešċe zahvaċena koža dojke ili su limfni čvorovi veoma uveċani, tako da se ne mogu bezbedno odstraniti hirurškim putem. Stadijum 4 označava tumor koji je dao metastaze u udaljenim organima (kosti, pluċa, jetra).
Kod nas se biopsija tumora dojke zbog patohistološke dijagnoze uglavnom radi u žena u lokalno odmaklom stadijumu 3 i 4. U slučaju da je bolest dijagnostikovana u ranom stadijumu (stadijum 1 i 2) uobičajeno je da se lečenje otpočne hirurškom intervencijom. To podrazumeva da se tumor izvadi iz dojke dok je pacijentkinja uspavana i preda patologu da pogleda pod mikroskopom. Patolog tada utvrđuje da li se radi o malignoj ili benignoj promeni. Ako se utvrdi da je u pitanju rak dojke, onda se operacija proširuje i uradi se odstranjenje ili cele dojke ili dela dojke oko tumora i vađenje masnog tkiva zajedno sa limfnim čvorovima iz pazušne jame sa iste strane.
Kada se odstrane tumor iz dojke i regionalni limfni čvorovi iz pazušne jame, patolog pod mikroskopom pogleda preparat i određuje histološku vrstu tumora (najčešċi su duktalni i lobularni), osnovne karakteristike tumora i broj limfnih čvorova u kojima su prisutne tumorske ċelije. Na osnovu ovih podataka donosi se odluka da li treba posle operacije primeniti dalje lečenje (postoperativna zračna terapija i tzv. adjuvantna sistemska terapija). Potom se određuje da li su u tumoru prisutni estrogeni i progesteronski receptori i HER-2 (receptor za epidermalni faktor rasta), koji nam govore o tome da li primeniti hormonsku terapiju ili hemioterapiju ili njihovu kombinaciju.
Oko 40% žena dijagnostikovanih u stadijumu 1 i 2 tokom perioda od 10 godina posle primarnog lečenja mogu da dožive ponovnu pojavu bolesti (relaps), ali se relaps bolesti kod malog broja žena može dogodti i posle više od 10 godina od inicijalnog lečenja. Ponovna pojava bolesti podrazumeva pojavu tumora (recidiv) u istoj dojci (ako je urađena poštedna operacija sa odstranjenjem samo dela dojke) ili na mestu gde je bila dojka (grudni koš, ako je odstranjena cela dojka), zatim pojava metastaza u limfnim čvorovima pazušne ili natključne jame sa iste strane kao i pojava metastaza u udaljenim organima. U najveċem broju žena sa relapsom bolesti, relaps se dešava u prvih 5 godina od operacije.
