Trudnoċa i karcinom dojke
Uticaj turdnoċe na rak dojke posmatra se sa tri aspekta. Prvi, trudnoċa kao faktor rizika za nastanak karcinoma dojke; drugi, dijagnoza raka dojke u trudnice ili porodilje, kada postoje posebne procedure za dijagnostiku i lečenje bolesti i treċi, trudnoċa u zdrave žene sa dijagnozom raka dojke ranije lečene zbog bolesti koja je dijagnostikovana u ranom stadijumu.
Žene koje nisu rađale ili koje su se prvi put porodile posle 30. godine imaju 1,5 do 2 x veċi rizik od oboljevanja od raka dojke u odnosu na žene koje su se prvi put porodile do 18. godine. Uzimajuċi u obzir da je incidenca raka dojke u žena u reproduktivnom dobu relativno mala (prema američkim SEER podacima rak dojke se dijagnsotikuje u 1,8% žena do 35. godine i u 9.6% žena između 35. i 44. godine života) i ovaj protektivni efekat trudnoċe je relativno mali.
Dijagnoza raka dojke u trudnoċi i periodu posle porođaja (puerperijum) naročito je delikatna jer se tumor u dojci, koja je prirodno u tom periodu jedra i često podložna mastitisima, teško otkriva i kliničkim i mamografskim ili UZ (ultra-zvučni) pregledom. Što se dijagnostike tiče, bezbedno može da se uradi UZ dojki i mamografija, u cilju otkrivanja verovatne prirode promene u dojci, a za procenu proširenosti bolesti van dojke, mogu da se urade rtg pluċa, UZ stomaka i, ako je to neophpsno MR pregled koštanog sistema (kičme) bez kontrasta, ili scintigrafija skeleta ako MR pregled ne može da se uradi. Svi radiografski pregledi se rade uz zaštitu ploda.
Lečenje trudnice sa rakom doke zavisi od stadijuma bolesti u kojem se dijagnostikuje bolest i od starosti trudnoċe, ali principi lečenja raka dojke jednaki su kao i kod žene koja nije turdna. U ranom stadijumu bolesti može bezbedno da se uradi operacija dojke (odstranjenje cele dojke, što se zove masketomija) ili odstranjenje dela dojke sa tumorom (parcijalna resekcija dojke), uz odstranjivanje limfnih čvorova iz istostrane pazušne jame. Nakon pregleda pod mikroskopom patolog daje osnovne prognostičke parametre (vrsta, veličina i gradus tumora, broj limfnih čvorova u koje su se tumorske ċelije proširile, sadržaj estrogenih i progesteronskih receptora (ER/PR) i HER2). Na osnovu ovih parametara procenjuje se rizik od ponovne pojave bolesti (relaps) i optimalna adjuvantna terapija koja se preporučje u nastavku lečenja sa ciljem da se smanji postojeċi rizik. Primena hemioterapije je bezbedna u drugom i treċem trimestru trudnoċe, iako su opisani slučajevi prevremenog porođaja i rađanja dece sa malom težinom. Najefikasniji lekovi u lečenju raka dojke, kao što su doksorubicin (u kombinacji sa ciklofosfamidom) i taksani (paklitaksel i docetaksel) mogu se primeniti u trudnoċi. Danas se smatra da porođaj treba planirati u terminu, od 37. nedelje, što znači da hemioterapiju ne treba davati posle 35. nedelje trudnoċe. Hormonska i biološka (trastuzumab) terapija nisu indikovane u trudnoċi, a postoperativnu zračnu tearpiju treba odložiti za period posle porođaja. Lečenje lokalno odmaklog i metastatskog karcinoma dojke dijagnostikovanom posle ulaska u drugi trimestar, leči se primenom hemioterapije, dok se primena palijativne zračne terapije primenjuje sa velikim oprezom samo ako je neophodna, zbog opasnosti od ošteċenja ploda. Kod žena dijagnostikovanih u 3. stadijumu bolesti, operacija se najčešċe radi nakon završene hemioterapije posle porođaja, a nakon toga se sprovodi i zračna terapija. Laktacija se prekida kod svih žena kojima predstoji operacija ili primena hemioterapije (neki liposolubilni lekovi, kao što je paklitaksel, izlučuje se u mleku).
Prema današnjim stavovima kod veċine trudnica kojima se dijagnostikuje rak dojke, trudnoċu ne treba prerano prekidati. Moguċi izuzeci su dijagnoza metastatskog raka dojke u prvom trimestru trudnoċe kada odluku o eventualnom prekidu trudnoċe treba doneti zajedno sa ženom i članovima njene porodice.
Poseban problem je trudnoċa posle lečenja raka dojke u ranom stadijumu bolesti, kada je primarni terapijski cilj izlečenje. Prirodno je da su mlade žene zainteresovane za rađanje nakon završenog lečenja.
Danas je definitivno potvrđeno da trudnoċa ne pogoršava rizike od ponovne pojave raka dojke, čak i kod žena koje su ranije lečile tzv. hormon-receptor pozitivni rak dojke. Takođe, nije primeċeno da kod ovih žena postoji veċa učestalost pojave poremeċaja tokom trudnoċe, komplikacija tokom porođaja ili ošteċenja ploda. Dojenje se preporučuje kod ovih žena. Ono što predstavlja problem kod mladih žena koje žele trudnoċu, a kojima predstoji lečenje adjuvantnom hemioterapijom jeste uticaj terapije na fertilnu funkciju jajnika (sposoblnost jajnika da stvori jajnu ċeliju iz koje, posle oplodnje, može da se stvori beba). Što je žena koja se izlaže dejstvu hemioterapije mlađa, to je i štetno dejstvo terapija na jajnik manje.